BAŠ NOVO - VESTI

Arhiva za ‘Vesti’ kategoriju

Prvi preliminarni rezultati: u Voždovcu vodi Koalicija za evropski Beograd u Zemunu SNS, u Kosjeriću DS. (Stranica se periodično osvežava)

Lista za evropski Voždovac osvojila je 32,14% glasova, potvrdio je sekretar Opštinske izborne komisije Voždovca Milan Bojović, na osnovu obrađenih glasačkih listića sa 26 od ukupno 82 biračka mesta u toj opštini.

SNS je osvojila 30,36%, Koalicija DSS, NS, NP 12,50%, Lista SPS-PUPS-JS 8,93%, SRS 7,14%, LDP 5,36% i Lista za toleranciju Rasim Ljajić 3,57%.

Na osnovu obrađenih glasova sa 30 biračkim mesta ili 25,42% biračkom tela, u opštini Zemun, najviše glasova osvojila je Srpska napredna stranka 31,89%. Prema podacima Opštinske izoborne komisije Zemuna na drugom mestu je Lista za evropski Zemun sa 27,19%, slede SRS sa 12,07%, Koalicija SPS-PUPS-JS 7,01%, Koalicija DSS-NS-NP 6,83%.

Ostale stranke dobile su manje glasova a konačni rezultati biće saopštine sutra do 20 časova.

U Kosjeriću najviše glasova dobila je DS 26,6%, SNS 13,8%, NS 13,4%, DSS 13%, Koalicija SPS-PUPS-JS 12%, SPO 8,1%, G17 5,6% i LDP 4,35%.

Prvi rezultati izbornih štabova stranaka

Prema preliminarnim podacima iz SPS-a, u opštini Voždovac najviše glasova dobila je Koalicija za evropsku Srbiju, više od 30 odsto. Srpska napredna stranka manje od 30, dok su SRS i LDP po 6 do 7 odsto.

Kako je rekao Aleksandar Antić, u Zemunu najviše glasova dobila je Srpska napredna stranka, više od 30 odsto. Koalicija za evropski Zemun osvojila je manje od 30, SRS oko 10 odsto, dok za njima slede SPS, DSS, Pokret za Zemun i Lista za toleranciju.

Prema podacima SRS-a, U Zemunu najviše glasova osvojila je SNS 36,23%, zatim, Za evropski Zemun 25,09%, SRS 13,10%, Koalicija DSS, NS, NP 7,27%, LDP 3,28%, SPS, PUPS, JS, Lista za Zemun 6,25%, Za toleranciju 1,89%, Pokret M.Krstić 3,41%, Pokret socijalista 1,21%, SSS 0,18%.

Zemun

Izlaznost građana Zemuna na vanredne lokalne izbore bila je 35,75 odsto upisanih birača.

Predsednik Vlade Mirko Cvetković izjavio je da je uveren da će Zemunci poverenje pokloniti ljudima koji mogu da reše najvitalnije lokalne probleme.

"Očekujem da će građani na vanrednim lokalnim izborima za opštinu Zemun prepoznati da je ta snaga u predstavnicima liste ‘Za evropski Zemun’", rekao je Cvetković posle glasanja. Cvetković je svoje izborno pravo ostvario u Osnovnoj školi Sutjeska" u Zemunu.

Prvi na listi koalicije DSS-NS-NP Siniša Kovačević izjavio je da bi voleo da Zemun, posle vanrednih lokalnih izbora, povrati identitet.

Kandidat SRS za predsednika Opštine Zemun Stevo Dragišić izrazio je očekivanje da će građani Zemuna "glasati za svoju budućnost, pre svega, rukovodeći se iskustvom koje imaju sa svim političkim partijama koje su se kandidovale".

Potpredsednik Vlade i predsednik PUPS-a Jovan Krkobabić izjavio je da se nada da će Zemunci, nakon dužeg vremena, promenti stare navike i poverenje ukazati ljudima koji će od Zemuna napraviti najlepšu opštinu prestonice. Krkobabić je glasao u Osnovnoj školi Svetozar Miletić".

Pravo glasa na vanrednim lokalnim izborima imalo je 152.174 Zemunaca.

Građani Zemuna glasali su na 103 biračka mesta. Na izborima je učestvovalo 10 izbornih lista. Opština Zemun ima 57 odbornika.

Od 2000. do 2004. godine na vlasti u toj opštini bio je DOS, a od 2004. do 2008. godine SRS uz podršku SPS-a i PSS-a.

Voždovac

Na Voždovcu glasalo je 32,5 odsto upisanih građana u birački spisak.

Ministar energetike Petar Škundrić izjavio je da od nove vlasti na Voždovcu očekuje da bude socijalno odgovorna i da efikasno odgovori na potrebe građana te opštine.

"Nadam se da će građani opštine Voždovac napraviti pravi izbor", rekao je Škundrić, koji je glasao na biračkom mestu br. 17 u Kačarskoj ulici.

Potpredsednik Nove Srbije Dubravka Filipovski rekla je da bi posle izbora, Voždovac trebalo da dobije ozbiljnu, odgovornu vlast, koja će raditi u interesu građana i kojoj će prioriteti građana biti na prvom mestu.

Kandidat SRS za predsednika Opštine Voždovac Marina Raguš rekla je da je prioritet radikala da građanima obezbede život dostojan čoveka.

Pravo glasa imalo je 148.500 građana Voždovca, koji su glasali na 82 glasačka mesta. Na izborima je učestvovalo 10 izbornih lista. Lokalni parlament Voždovca ima 56 odbornika.

U toj opštini do 5. marta na vlasti je bila Liga za evropski Voždovac u koaliciji sa SPS-om i LDP-om.

Kosjerić

Prema podacima Opštinske izborne komisije, na birališta je u toj opštini glasalo je 68 odsto upisanih birača. Opština Kosjerić ima 27 odbornika.

U Kosjeriću je bilo 30 glasačkih mesta, a u birački spisak te opštine upisano je 10.878 birača.

U većem delu zemlje pretežno sunčano, na istoku ujutru i pre podne promenljivo oblačno ponegde sa kratkotrajnim pljuskom i grmljavinom.

Jutarnja temperatura od 15 do 20 stepeni, tokom dana malo svežije, ali i dalje toplo, sa maksimalnom temperaturom od 26 do 30 stepeni.

Vašington će preispitati mogućnost vraćanja Severne Koreje na listu zemalja koje sponzorišu terorizam, najavila američka državna sekretarka Hilari Klinton. To je reakcija SAD na severnokorejsko testiranje nuklearnog projektila.

Sjedinjene Američke Države će preispitati mogućnost vraćanja Severne Koreje na listu zemalja koje sponzorišu terorizam, kao odgovor na severnokorejsko testiranje nuklearnog projektila prošlog meseca, najavila je američki državni sekretar Hilari Klinton.

"Mi smo upravo započeli preispitivanje. Ja, za sada, nemam odgovor na vaše pitanje", rekla je Klintonova na pitanje novinara da li SAD poseduju dokaze da Severna Koreja podržava međunarodni terorizam, prenela je agencija Rojters.

U intervjuu za američku televizijsku televiziju ABC, Klintonova je izrazila očekivanje da će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneti rezoluciji o oštrim sankcijama prema Severnoj Koreji, uz saglasnost Kine i Rusije koje ranije svojim pravom veta osujetile takve planove američke administacije.

Severna Koreja je 29. maja, sa svoje istočne obale, lansirala raketu kratkog dometa.

"Severna Koreja je ovog puta lansirala drugačiji tip rakete od prethodnih. Reč je o raketi zemlja-vazduh", potvrdio je severnokorejski neimenovani vladin zvaničnik za Rojters, dodajući da projektil ima domet do 160 kilometara i da je lansiran u Istočno more.

Rojters navodi da su obnovljene tenzije između dve zemlje oko severnokorejskog nuklearnog programa pošto je u Pjongjangu nedavno počelo suđenje dvema američkim novinarkama koje su radile za televizijsku mrežu "Kurent TV" čiji je suosnivač bivši američki potpredsednik Al Gor.

"Mi (SAD) mislimo da su optužbe protiv tih mladih žena apsolutno bez osnova. Nadamo se da će suđenje biti brzo završeno i da će one biti vraćene kući", kazala je Klintonova.

U okršaju narko bande i meksičke vojske, u poznatom meksičkom letovalištu Akapulko, ubijeno 17 osoba, od kojih 15 pripadnika narko bande i dva vojnika.

U pucnjavi između narko bande i meksičke vojske ubijeno je 17 osoba u meksičkom letovalištu Akapulko, saopštila je meksička vojska.

U okršaju je ubijeno 15 pripadnika narko bande i dva vojnika, prenela je agencija Rojters.

Pošto je vojska primila dojavu o naoružanim osobama u jednoj kući u hotelskoj zoni Akapulka, opkolila je zgradu odakle su naoružani napadači "otvorili vatru" na vojsku i bacali ručne granate na vojnike.

Okršaj bande i vojske počeo je kasno juče i trajao je do iza ponoći, saopštila je vojska.

Rivalske narko bande su se borile oko teritorije u Akapulku na Pacifičkoj obali pre nekoliko godina, ali poslednjih godina to letovalište je bilo relativno oslobođeno od nasilja narko bandi.

Rojters podseća da je meksički predsednik Felipe Kalderon naveo da je okosnica njegovog predsednikovanja suzbijanje narko bandi u čijim sukobima je ubijeno oko 2.300 ljudi od početka ove godine.

Zbog toga je 45.000 pripadnika vojske i federalne policije raspoređeno širom Meksika.

U Libanu parlamentarni izbori. Glavni suparnici opozicija, predvođena Šiitskim radikalnim pokretom Hezbolahom koji ima podršku Irana i Sirije i parlamentarna većina na čelu sa sunitskom strankom Saad Hariri, koju podržavaju Vašington i Rijad.

Libanci su danas masovno izašli na parlamentarne izbore koji se smatraju ključnim za budućnost zemlje i dalju podršku Zapada.

U Bejrutu, Saidi i Zahleu, na stotine ljudi stajalo je u redovima još od prvih jutarnjih sati kako bi glasalo.

Birališta su otvorena u šest sati po srednjoevropskom vremenu. Oko 3,2 miliona Libanaca pozvano je na glasanje, a hiljade njih je došlo u zemlju da bi izašlo na izbore pošto zakon ne omogućava glasanje u inostranstvu.

Građani biraju 128 poslanika među 587 kandidata, hrišćana i muslimana. Poslanici se biraju na četiri godine i to prostom većinom.

Današnjim glasanjem biće određeno da li će ta mediteranska zemlja i ubuduće imati podršku Zapada, posebno SAD, ili će se više okrenuti Iranu i Siriji.

Glavni suparnici su opozicija predvođena Šiitskim radikalnim pokretom Hezbolahom koji ima podršku Irana i Sirije, i odlazeća parlamentarna većina na čelu sa sunitskom strankom Saad Hariri koju podržavaju Vašington i Rijad.

Mada je predizborna kampanja prošla u miru, mnogi se plaše sukoba nakon objavljivanja rezultata što se očekuje u ponedeljak.

Izbore prati i više od 200 stranih posmatrača uglavnom iz Evropske unije i američkog Karter centra.

Deo penzionih fondova iz američke države Indijane zatražio od Federalnog suda SAD da poništi odobrenu prodaju automobilske industrije “Krajsler”, čiji bi vlasnik trebalo da postane italijanski “Fijat”.

Investitori traže da Vrhovni sud odloži prodaju "Krajslera" italijanskom "Fijatu", jer smatraju da taj potez u povlašćeni položaj stavlja neke poverioce, kao što su sindikati, dok je na štetu osiguranih poverilaca.

"Krajsler", prema mišljenju penzionog fonda iz Indijane, navodno nastoji da posredstvom "sumnjive prodaje progura nezakoniti plan reorganizacije kompanije", prenose agencije.

Ovim zahtevom, pravni spor je pomeren sa odluke njujorškog apelacionog suda ka najvišem američkom sudu.

Odluka u slučaju "Krajslera" bi, kako ocenjuju analitičari, mogla biti primer i za najveću američku automobilsku industriju "Dženeral motors" (GM) koja je pre nedelju dana proglasila bankrot, najveći u istoriji američke industrije, pošto i GM planira da upotrebi sličnu strategiju brze prodaje u okviru stečajnog postupka.

Da se procedura prodaje može završiti sutra, kako je bilo planirano pre ovog zahteva fondova, novi "Krajsler" bi mogao da izađe iz bankrotstva i da okonča proces reorganizacije poslovanja u narednih 60 dana, kao što je to ranije zatražila američka vlada.

Odluka Stečajnog suda, koju su podržale vlade SAD i Kanade, trebalo je da omogući "Krajsleru" da izađe iz procesa sudske zaštite od bankrota. Prema uslovima ugovora, kreditori će za 6,9 milijardi dolara "Krajslerovog" duga dobiti svega dve milijarde dolara.

Vlade SAD i Kanade su se u međuvremenu dogovorile da obezbede oko osam milijardi dolara kredita novom "Krajsleru", podsećaju agencije.

"Fijat", kako je tada dogovoreno, ne bi platio ništa za udeo od 20 odsto u akcijama "Krajslera", ali će, zauzvrat, obezbediti pristup novoj tehnologiji izrade manjih, ekoloških automobila.

Upravo takav uslov ispunjava najmanji model italijanske kompanije, inovirani "Fijat 500", koji je nešto veći od originalne verzije i već je dobio niz priznanja zbog male emisije ugljen dioksida u atmosferu.

Italijanska fabrika bi, zauzvrat, dobila pristup američkom tržištu automobila preko "Krajslerove" prodajne mreže, a imala bi i mogućnost da kasnije poveća i udeo u akcijama nove kompanije.

Vlada u Ljubljani će privremeno zabraniti zapošljavanje građana Kosova u Sloveniji, zbog zloupotrebe radnih dozvola i dozvola za boravak.

Slovenačka Vlada odlučila je da strancima koji borave u toj državi, a imaju mesto prebivališta na Kosovu, obustavi izdavanje radnih i boravišnih dozvola, kao i dozvola za mala i srednja preduzeća.

Vlada se odlučila na taj potez zbog brojnih upozorenja članica šengenskog graničnog sistema, u kojima se naglo povećao broj stanovnika Kosova koji tamo rade s dozvolama iz Slovenije. Najviše upozorenja stiže iz Nemačke, ali i iz Švajcarske, koja je najčešća krajnja destinacija stanovnika Kosova.

Švajcarske nadležne institucije dnevno obrade i do 15 slučajeva zloupotrebe slovenačkih radnih dozvola, a do sada je zbog nepravilnosti 11 stanovnika Kosova vraćeno iz te držve u Sloveniju.

Biće zabranjeno i sezonsko zapošljavanje u građevinarstvu, turizmu, poljoprivredi i šumarstvu, a ograničenje rada zahvatiće i striptizete, koje će svoj posao moći da obavljaju samo na jednoj lokaciji, piše ljubljanski Dnevnik.

Potvrđena dva slučaja novog gripa kod američkih vojnika u Nemačkoj. Još četiri vojnika imaju simptome novog virusa.

Zdravstveni centar u Landštulu potvrdio je dva slučaja novog gripa kod američkih vojnika, saopštila je komanda američke vojske u Nemačkoj.

Portparol vojske Stiv Dejvis rekao je da još četiri vojnika imaju simptome "verovatno" virusa tipa A H1N1.

"Jedan od vojnika, koji imaju simptome gripa, nedavno je bio u Italiji, ali ostali vojnici nisu izlazili iz Nemačke", dodao je Dejvis.

Dejvis je rekao da su dva slučaja novog gripa potvrđena u četvrtak i da je zaposlenima koji su bili u kontaktu s tim vojnicima, preventivno određena terapija "tamifluom".

Šest pacijenata je prebačeno u izdvojenu zgradu pre petka kada je tu bolnicu posetio predsednik SAD Barak Obama tokom boravka u Nemačkoj.

U bolnici u Landštulu nalaze se američki vojnici koji su služili u Iraku i Avganistanu.

Sve veći broj Iraca spremni su da podrže Lisabonski ugovor na referendumu planiranom za jesen. Ipak, oko dvadeset odsto glasača još uvek je neodlučno, pa se očekuje da će sudbina referenduma zavisiti upravo od njih.

Najnovija istraživanja javnog mnjenja u Irskoj pokazuju da je sve veći broj Iraca koji su spremni da podrže Lisabonski ugovor na referendumu planiranom za jesen.

Od 3.334 ispitanika, njih 54 odsto je spremno je da podrži Lisabonski ugovor, 28 odsto je protiv, a 18 odsto je još uvek neodlučno, pokazuje istraživanje po izlasku na glasanje na izborima za Evropski parlament.

Ukoliko se istraživanja obestine, rezultat referenduma biće neizvestan do poslednjeg trenutka, pa se očekuje da bi oko dvadeset odsto još uvek neodlučnih mogli da presude sudbini referenduma.

Broj onih koji podržavaju Lisabonski ugovor, koji predviđa rekonstrukciju institucija EU, povećao se za dva odsto u odnosu na istraživanja od pre mesec dana.

Irci su većinom glasova na referendumu 2008. godine odbacili Lisabonski ugovor što je izazvalo ozbiljnu krizu u Evropskoj uniji, ali su tokom perioda velike finansijske krize, koja još uvek potresa tu zemlju, shvatili da je članstvo i ratifikacija dokumenata EU veoma važno u kriznim vremenima.

Dablin je prihvatio da organizuje novi referendum nakon što je dobio garancije Brisela da će, između ostalog, sačuvati svog evropskog komesara.

Baklja kojom je 1984. godine u Sarajevu zapaljen istorijski olimpijski plamen, umesto u muzeju, završila na Internet aukciji.

Baklja koju je 1984. godine na stadionu Koševo pronela hrvatska klizačica Sanda Dubravčić i zapalila olimpijski plamen, čime su zvanično počele Zimske igre u Sarajevu, prodaje se na sajtu "i-bej" za 1.999 američkih dolara.

Nepoznata osoba iz Bosne i Hercegovine ponudila je baklju na prodaju za 1.999 američkih dolara.

Reč je o baklji koju je za potrebe Olimpijski igara izradila jedna japanska komapnija.

Sudeći prema 13 objavljenih fotografija na najpoznatijem svetskom portalu za kupovinu i prodaju, na kojima se vidi logotip ZOI 84. Sarajevo, lako može biti da je reč o originalnoj baklji.

Uz fotografije su objavljene informacija o tome da je baklja teška 780 grama, duga 57,7 centimetara, da je srebrne i smeđe boje.

Baklja je prešla put od Grčke do Sarajeva šest hiljada kilometara, pre nego što je Koševu zapalila olimpijsku vatru, podseća zagrebački "Večernji list".