BAŠ NOVO - VESTI

Arhiva za ‘Vesti’ kategoriju

Smanjenje regionalnih razlika, po čemu smo na prvom mestu u Evropi, biće definisana politika vlade koje će doprineti razvoju regiona i celokupnom ekonomskom napretku Srbije, najavljuje ministarka Verica Kalanović.

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović najavila je da će zbog velikih regionalnih razlika, po čemu smo na prvom mestu u Evropi, biti definisana politika koje će doprineti razvoju regiona i celokupnom ekonomskom napretku Srbije, što je omogućeno uvajanjem Predloga zakona o regionalnom razvoju na poslednjoj sednici vlade.

"Ni u jednoj zemlji ne postoje tako veliki rasponi u razvoju između najmanje i najviše razvijenih regiona koji, mereni indeksima ugroženosti, iznose jedan prema sedam kada su regioni u pitanju, i jedan prema 15 kada su u pitanju opštine", rekla je Kalanović u intervjuu agenciji Tanjug.

Predlog zakona o regionalnom razvoju, trebalo bi, prema njenim rečima, da, uz uvažavanje specifičnosti svakog regiona, uredi njihov razvoj.

Cilj tog sistemskog zakona, koji bi parlament trebalo da usvoji po hitnom postupku, jeste da definiše regione, ne kao administrativne, već statistički i funkcionalno određene teritorije, koje će sa svojim resursima i kapacitetima ostvariti društveno ekonomski razvoj i doprineti podizanju standarda građana, objasnila je Kalanović.

Prema njenim rečima, te teritorije imaće svoje institucije, prioritete, definisanu politiku i projekte, koji će, u krajnjem, dovesti do većeg zapošljavanja, podizanja ekonomije i standarda.

Ministarka je ukazala da bez pružanja finansijske pomoći regionima neće doći do njihovog razvoja, zbog čega zakon definiše posebne mere i podsticaje.

"Tako je i program NIP-a - Razvoj infrastrukture u 40 najnerazvijenijih opština - nije ništa drugo do mera države za ravnomerni regionalni ražvoj koju predviđa ovaj predlog zakona, naglasila je Kalanovićeva.

Infrastruktura u lošem stanju

Program podrške razvoju infrastrukture u 40 najnerazvijenijih opština u čiji razvoj se nije ulagalo decenijama bio je neophodan, jer je, kako je ukazala ministarka za NIP, putna i komunalna infrastruktura u alarmantnom stanju.

Utvrđeno je da znatan procenat domaćinstava nije povezan sa centralnim vodovodom, da veliki broj ljudi pije vodu iz bunara, kao i da su vodovodi u lošem stanju.

Veliki problem tih opština predstavlja i kanalizacija, koja u mnogim od njih i ne postoji, pa se otpadna voda ispušta u reke koje pune akumulaciona jezera, navela je ministarka.

"I saobraćajna infrastruktura je u lošem stanju, pa je u većini opština mnogo veći procenat neasfaltiranih nego asfaltiranih puteva".

"Zato je Srbija, kao odgovorna i ozbiljna država, reagovala i iz NIP-a izdvojila dve milijarde dinara za 143 projekta vezanih za podizanje infrastrukture", istakla je Kalanovićeva.

Pored tih sredstava, Ministarstvo za NIP je iz svog budžeta predvidelo 30 miliona dinara za edukaciju ljudi iz nerazvijenih opština kako bi sami upravljali tim projektima.

Pored čvrstih ugovora i aranžmana s međunarodnim finansijskim institucijama vezanim za razvoj putne infrastrukture i Koridor 10, Kalanovićeva je najavila i zajednički poduhvat tog ministarstva, kineskog partnera i grada Beograda na izgradnji mosta Borča-Zemun, kao i mogući dogovor sa turskom bankom o finansiranju podrške i razvoju infrastrukture u opštinama Novi Pazar, Sjenica i Tutin.

Država ima mehanizme za borbu protiv korupcije

Kalanovićeve je uverena da država ima mehanizme za sprečavanje korupcije, i da najnovija hapšenja u Srbiji pružaju uveravanja da će svi koji obavljaju javne funkcije izuzetno voditi računa ne samo o korupciji, nego i o poštovanju procedure, propisa i standarda.

Ministarka kaže da je raduje činjenica da u Srbiji niko nije iznad zakona, i naglasila da je G17 plus, stranka čija je potpredsednica, od samog osnivanja prepoznatljiv po stavu da partija ne može biti organizacija koja će pojedincima služiti za zadovoljenje ličnih interesa, ili amnestiranje i prikrivanje korupcije.

Dodala je da G17 plus želi da pruži podršku svima koji se bave borbom protiv korupcije, da bi se, kako je ocenila, taj teški balast koji sprečava da Srbija ide dalje umanjio i skinuo sa leđa zemlje.

Prema njenim rečima, vladajuća većina je u prethodnom periodu bila dosta heterogena i po ideološkim opredeljenjima i po ljudima koji su ušli u vladu, a da se u proteklih godinu dana kroz zajedničke aktivnosti i istinsku želju da se Srbija menja nabolje postiže konsenzus po ključnim pitanjima.

Prema planu japanskog ministarstva ekologije, do polovine ovog veka u toj zemlji trebalo bi da 50 odsto automobila bude ekološki čisto. Jedna američka kompanija na putu da napravi “zeleni” auto koji bi mogao da, bez punjenja, pređe 450 kilometara, uz brzinu od 200 kilometara na čas.

Ministarstvo za ekologiju Japana napravilo je plan na osnovu koga bi u toj zemlji do 2050. godine više od polovine automobila trebalo da budu ekološki čista vozila, objavljeno je u Tokiju.

Dugoročni plan vlade predviđa da se do polovine veka prepolovi emisija štetnih gasova u atmosferu, tako da bi do tog perioda oko 54 odsto svih automobila u zemlji "izlazećeg sunca" moglo da se ubroji u kategoriju ekološki čistih.

Eksperti smatraju da će samo napori vlade da u naredne četiri decenije drastično poveća broj "zelenih" automobila u Japanu biti nedovoljni, pa stoga preporučuju da se u tu akciju aktivnije uključe i domaći proizvođači vozila.

Svoje planove za radikalnu promenu u domaćoj proizvodnji vozila, japansko ministarstvo ekologije sačinilo je na osnovu pomnih analiza, u kojima su učestvovali proizvođači automobila, naftne i gasne kompanije, ali i univerzitetski stručnjaci.

Već do kraja naredne decenije japanski auto-giganti "Tojota", "Honda", "Mazda" i drugi trebalo bi, prema planu japanske vlade, da tržištu ponude 17 modela elektroautomobila i najmanje 38 novih vrsta vozila sa hibridnim motorima.

"Tojota" i "Honda" su i sada svetski lideri u izradi hibridnih automobila, a u trku za proizvodnju elektromobila, koji se smatra "vozilom budućnosti", uključile su se aktivno i druge svetske autoindustrije, uključujući i dve američke kompanije - "Dženeral motors" i "Krajsler" - koje su zatražile sudsku zaštitu od poverilaca.

Jedna manja američka automobilska kompanija sa sedištem u Kaliforniji, saopštila je da je na putu da uspešno napravi projekat elektroautomobila koji bi mogao, na osnovu usavršenih litijum-jonskih baterija, da pređe, bez dodatnog punjenja, oko 450 kilomatara i da, pri tom, razvije maksimalnu brzinu od približno 200 kilometara na čas.

Rukovodioci razvojnih sektora u "Tojoti" i "Hondi" smatraju da će tržište hibridnih i elektroautomobila postati dominatno u svetu pre kraja naredne decenije, s tim što će glavnu dobit od takve promene imati oni proizvođači koji se budu najbrže uklopili u takav tržišni trend.

Predsednik Srpskog nacionalnog saveta u Crnoj Gori Momčilo Vuksanović kritikovao predsednika Srbije Borisa Tadića zbog toga što je, kako je saopšteno, “zakasnio” u iznošenju svojih stavova o položaju Srba i srpskog jezika u Crnoj Gori.

Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog saveta u Crnoj Gori, kritikovao je predsednika Srbije Borisa Tadića zbog toga što je, kako je saopšteno, "zakasnio" u iznošenju svojih stavova o položaju Srba i srpskog jezika u Crnoj Gori.

Tadić je prošle sedmice, prilikom učešća na samitu šefova država zemalja jugosistočne Evrope na Cetinju, rekao da Srbi i srpski jezik u Crnoj Gori ne mogu biti u podređenom položaju.

"Ne sećamo se, gospodine predsedniče, da ste se mnogo interesovali za definisanje ustavno-pravnog statusa Srba, njihovog jezika i kulture u Crnoj Gori u vreme pisanja i usvajanja crnogorskog Ustava", poručio je Vuksanović u otvorenom pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću.

Prema navodima u Vuksanovićevom pismu, to što je Tadić nedavno izjavio "trebalo je reći onda kada je trebalo".

Vuksanović je pozvao Tadića da "makar i sa tolikim zakašnjenjem, pokrene mehanizme koji će dovesti do promene ustavno-pravnog položaja Srba u Crnoj Gori".

Penzionisani zvaničnik Stejt Departmenta Valter Majers i njegova supruga uhapšeni su zbog sumnji da su poslednjih 30 godina špijunirali za kubansku vladu. Kubanski lider Fidel Kastro odbacuje optužbe američke administracije.

Bivši zvaničnik američkog Stejt departmenta Valter Majers i njegova supruga uhapšeni su pod optužbom da su poslednjih trideset godina špijunirali za kubansku vladu. Bivši zvaničnici u Havani odbacuju takve tvrdnje američkog pravosuđa. 

Valter Majers (72) i njegova žena Gvendolin (71) optuženi su da su radili kao agenti kubanske vlade, kojoj su prosleđivali veoma poverljive informacije.

Prema optužnici, jedan zvaničnik kubanske vlade angažovao je 1979. godine bračni par Majers, ali je od njih tražio i da nastave da rade za Stejt department i Centralnu obaveštajnu agenciju. Majers je penzionisan 2007. godine.

Osumnjičeni za špijunažu uhapšeni su u trenutku kada su i Havana i Vašington najavile da bi odnosi dve zemlje mogli da se poboljšaju, posle decenija neprijateljstva. Takođe, članice Organizacije američkih država prošle nedelje gotovo su jednoglasno prihvatile ponovno članstvo Kube u tu organizaciju.

Predsednik SAD Barak Obama rekao je, u aprilu, da je vreme za "novi početak" u odnosima s Havanom, kojoj je Amerika uvela sankcije pre gotovo pet decenija.

Kastro: Špijunski strip američke administracije

Kubanski lider Fidel Kastro rekao je da su optužbe američke administracije  "besmislene", a čitav slučaj opisao je kao "špijunski strip".

Kastro nije ni potvrdio ni opovrgao istinitost optužbi protiv Voltera Majersa i njegove supruge, niti se izjasnio o tvrdnji američkog ministarstva pravosuđa da je Majers koristio svoj položaj kako bi pribavnjao poverljive informacije za vladu u Havani.

Bivši lider Kube je na svom vebsajtu napisao da ne može da se seti susreta sa bračnim parom, koji se, prema navodima američkog ministarstva pravosuđa, odigrao 1995. godine.

"U to vreme sam se sastajao sa hiljadama ljudi iz Severne Amerike iz različitih razloga, i pojedinačno i sa više njih istovremeno, tako da teško da od mene može da se traži da se setim detalja o susretu sa baš to dvoje ljudi", napisao je Kastro.

"Zar ovaj kubanski špijunski strip ne izgleda prilično besmisleno?" upitao je bivši lider, dodajući da Kuba "nikada nikoga nije plaćala da bi joj dostavljao bilo kakve informacije".

Kastro je takođe naveo da je ovaj "čudni" slučaj oko špijunaže možda smišljen kako bi se osujetili nedavno ostvareni "kontakti između američke i kubanske vlade po brojnim pitanjima od zajedničkog interesa".

Predsednik SAD Barak Obama je u aprilu rekao da je vreme za "novi početak" u odnosima sa Havanom, kojoj je Amerika uvela sankcije pre skoro 50 godina.

Lek pod imenom TMC207 prvi je novi medikament protiv tuberkuloze za poslednje četiri decenije. Lek deluje tako što ometa enzim ATP sintaze, koji je neophodan bakteriji za skladištenje energije.

Prilikom testiranja leka pod imenom TMC207, on je (kao dodatak standardnom koktelu od pet medikamenata protiv tuberkuloze) kod 48 odsto dobrovoljaca doveo do nestanka tragova bakterije iz ispljuvka, dok je kod onih koji su dobijali samo standardni koktel bilo samo devet odsto takvih slučajeva, preneo je Rojters.

Eksperimentalni medikament koji "izgladnjuje" bakteriju tuberkuloze, čini konvencionalnu terapiju protiv na lekove otpornog oblika ove bolesti pet puta efikasnijom, tvrde u kompaniji "Džonson i Džonson".

Ovaj eksperimentalni lek kompanije "Džonson i Džonson" je prvi novi medikament protiv tuberkuloze za poslednje četiri decenije.

Lek deluje tako što ometa enzim ATP sintaze, koji je neophodan bakteriji za skladištenje energije.

Jedina primetna propratna pojava uzimanja ovog leka bila je mučnina, registrovana kod 26 odsto dobrovoljaca, prema četiri odsto među onima koji su dobijali samo koktel standardnih lekova i placebo.

Testiranje je obavljeno na 47 Južnoafrikanaca sa upravo dijagnoziranom tuberkulozom otpornom na dva standardna leka - "izoniazid" i "rifampin".

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, među devet miliona novih slučajeva tuberkuloze godišnje, ima oko 490.000 onih koji su otporni na više lekova i 40.000 slučajeva sa "ekstenzivnom" otpornošću na lekove.

"Razvijanje leka TMC207 predstavlja važan pomak u hemoterapiji tuberkuloze", kaže Klifton Beri sa američkog Nacionalnog instituta za alergiju i infektivne bolesti u Betesdi, Merilend.

Beri naglašava važnost činjenice da se sada otvaraju nove mogućnosti lečenja pacijentima s težim oblicima tuberkuloze, za koje su opcije lečenja do sada bile "veoma sužene, u velikoj meri neefikasne i često krajnje toksične".

Interesantno je i ujedno korisno to što lek TMC207 često počinje da deluje punom snagom tek kada efekat koktela standardnih lekova za tuberkulozu pomalo oslabi.

Pripadnici Nezavisnih dragovoljaca Hrvatske protive se koncertu Lepe Brene u Zagrebu koji bi trebalo da se održi 13. juna. Zakazan protestni skup na kome će veterani deliti Breninu fotografiju u uniformi srpske vojske iz 1993. godine.

Hrvatski veterani protive se koncertu Lepe Brene, koji bi trebalo da se održi u Zagrebu 13. juna. Veterani su najavili deljenje fotografije Lepe Brene u srpskoj uniformi, nastale 1993. prilikom njene posete rodnom Brčkom.

Predsednica Nezavisnih dragovoljaca Hrvatske (NDH) Slavica Hruškar je najavila da će sutra ujutru predstavnici 20 udruženja branilaca i dobrovoljaca deliti slike Fahrete Jahić, udate Živojinović, poznatije kao Lepa Brena, u uniformi srpske vojske u kojoj se slikala 1993. godine u Brčkom.

Podela fotografija biće organizovana na centralnom zagrebačkom trgu pod motom "Obrana i čast", ali su veterani odustali od toga da na poleđini fotografije ispišu imena poginulih hrvatskih vojnika jer je, po oceni predsednice NDH, neprimereno povezivati ta dva sadržaja.

Predstavnici veteranske inicijative apelovaće na javnost na potrebu gostovanja pevačice iz Srbije bosanskog porekla u glavnom gradu Hrvatske.

Delenje fotografije je već treći protest, koji su prvo tražili policijsku administrativnu zabranu koncerta, nakon čega je udruženje veterana iz Koprivnice tražilo da se prihod od koncerta uplati u fond za poginulu hrvatsku decu.

Uprkos naporima veterana, koncert u najvećoj zagrebačkoj dvorani "Arena" je rasprodat i, za sada, nema informacija da bi mogao da bude otkazan.

U požaru koji je u petak izbio u obdaništu u gradu Ermosiljo na severozapadu Meksika poginulo je 38 osoba, dok je većina od 23 povređena deteta u životnoj opasnosti.

Broj žrtava u požaru, koji je u petak izbio u obdaništu u gradu Ermosiljo na severozapadu Meksika dostigao je 38, dok se većina od 23 povređena deteta i dalje nalazi u životnoj opasnosti, saopštile su meksičke vlasti.

Meksički ministar zdravlja Rajmundo Lopes saopštio je da je od prethodnog saopštenja vlasti preminulo još troje dece, a da je u kritičnom stanju još petnaestoro, prenosi Rojters.

Kada je požar izbio, u obdaništu se nalazilo najmanje 140 dece, od kojih je nekoliko desetina s teškim opekotinama prebačeno u specijalizovane bolnice preko granice u američku državu Arizonu.

Susedi i vaspitači su trčali kroz gust dim kako bi izvukli decu iz "ABC centra", a vatrogasci su probijali zidove kako bi doprli do mališana.

Hospitalizovano je i šestoro odraslih, najverovatnije zaposlenih u obdaništu, koji su lakše povređeni.

Meksički predsednik Felipe Kalderon je naložio da se pokrene istaga povogom tog tragičnog događaja.

Milostinja pod stare dane, Policija više neće moći da naplaćuje kazne, Grobnice svuda po Srbiji, Kako će izgledati „američki dvori”, pišu beogradske dnevne novine

Milostinja pod stare dane

U Srbiji su, pre tri decenije, za jednog penzionera radila četiri zaposlena, a danas gotovo svaki korisnik penzije „ima svog radnika". Penzijski fond je opterećen dugovima, država plaća neažurnost poslodavaca, budžet je „kraći" za bezmalo 150 milijardi koje su poslednjih deset godina gazde „zaboravljale" da uplate na ime doprinosa. Koliko će još državni penzijski sistem biti održiv - tema je među ekonomskim analitičarima, ali kako će da žive pod stare dane, pita se i sve veći broj srpskih radnika.

- Svi promašaji koji su bili u penzijsko-invalidskom osiguranju u našoj zemlji sada se iskazuju u najoštrijoj formi - ocenjuje Milorad Mijatović, član Upravnog odbora Penzijskog fonda Srbije i predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. - Doprinosi će biti nedovoljni za isplatu ionako već simboličnih penzija i sasvim je izvesno da u budućnosti neće biti dovoljno novca.

Stručnjaci već godinama upozoravaju da ovakav penzijski sistem ne može da bude održiv na duže staze, ali reforme ove osetljive i vrlo važne oblasti idu veoma sporo. Pesimisti među ekonomistima kažu čak i da smo u sređivanje stanja u penzijskom sistemu krenuli prekasno, odnosno u momentu kada je svuda u razvijenom svetu to gotovo okončano. Iako su reformski ciljevi postavljeni pre osam godina, pravi efekti su - izostali.

Penzijski fond će, zato, prema Mijatovićevim predviđanjima, ali i predviđanjima mnogih analitičara, definitivno doživeti svoj krah.

- Uskoro očekujem i da će Međunarodni monetarni fond reći: Nema više dotacija iz budžeta, pa podelite onoliko koliko ste sakupili. Samim tim doći će do drastičnog pada u iznosima penzija - nastavlja naš sagovornik.

U ovom trenutku 1,4 odsto odraslih plaća rate u dobrovoljnim društvima, smatrajući da će im ovaj oblik štednje doneti veću sigurnost u starosti. Sumnja da će im bitio dovoljna državna milostinje - kako već danas znatan broj penzionera doživljava svoja primanja - raste i među sadašnjim radnicima. Zato je u anketi, koju je krajem maja objavilo Ministarstvo rada i socijalne politike, četiri odsto ispitanika navelo da će da plaća rentu kod privatnika već od iduće godine, a bezmalo 30 odsto je navelo da bi se osiguralo u ovim društvima „kada bi imali malo više para".

Privatne penzije, ipak, ne mogu da popune rupe u stažu za ostvarivanje državne penzije, ali svakako mogu da budu dodatni - i ne tako skromni - izvor primanja u starosti. I mada se na sva usta galami da će upravo ovaj „treći stub" olakšati državni aparat, ekonomisti tvrde da je u pitanju marketinški trik. Privatne penzije nemaju nikakav uticaj na penzijsko-invalidske fondove, ali svakako imaju na pojedince.

Starosna granica za odlazak u pezniju se postepeno, od 1. januara prošle godine, pomera (naravno) naviše. Tako se od ove godine starosna granica za odlazak u penziju povisila na 64 godine za muškarce, odnosno 59 za žene, uz najmanje 19 godina penzijskog staža. Sa svakom novogodišnjom proslavom, porašće i granica za penzionisanje i to za šest meseci. Taj će se trend zadržati do 2011. godine kada je u planu da muškarci prestanu da rade sa navršenih 65 godina, a žene sa 60 godina i najmanje 15 godina radnog staža.

Policija više neće moći da naplaćuje kazne

Primenom novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji je 29. maja usvojen u parlamentu, znatno bi trebao da bude smanjen broj poginulih i povređenih na putevima, kao i materijalna šteta koja, prema nekim istraživanjima, godišnje iznosi oko 900 miliona dolara.

Podsetimo, prema podacima MUP-a, na putevima Srbije za 12 meseci pogine više od 1.000 ljudi, a više od polovina su žrtve neprilagođene brzine. Negativni poeni, veće novčane kazne, uvođenje zatvorske kazne za nasilničku vožnju, ograničenje brzine u naseljima na 50 kilometara na sat, smanjenje dozvoljene količine alkohola u krvi, kao i nova pravila za obuku i polaganje vozačkih ispita, trebalo bi da podignu svest svih učesnika u saobraćaju na mnogo viši nivo.

- Građani Srbije dobili su dobar zakon, koji će znatno poboljšati bezbednost u saobraćaju. On predviđa moderna rešenja, usklađen je sa propisima Evropske unije, ali nije prepisan, već je prilagođen našim uslovima. Novina je i uvođenje sistema daljinskog video-nadzora što će omogućiti efikasniju kontrolu i bolje poštovanje saobraćajnih propisa, ali i lakše utvrđivanje odgovornosti prekršilaca - kaže Jovanović.

To praktično znači da će vozači koje kamere snime prilikom nekog prekršaja, uplatnicu za plaćanje kazne dobiti na kućnu adresu.

- Kazne će stizati na adresu vlasnika automobila, bez obzira na to da li je on upravljao vozilom u trenutku kada je prekršaj napravljen. Manji broj kamera već postoji u Beogradu, Novom Sadu, Požarevcu, Novom Pazaru, a planira se postavljanje duž celog Koridora 10, na rizičnim deonicama i u većim naseljenim mestima - objašnjava naš sagovornik.

Jovanović kaže da će finansiranje sistema video-nadzora biti rešeno donošenjem zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. U njemu će biti propisana obaveza da se iz premija od autoosiguranja izdvaja deo sredstava za uspostavljanje i funkcionisanje video-nadzora radi poboljšanja bezbednosti saobraćaja.

Grobnice svuda po Srbiji

Za svega nekoliko meseci, od oktobra 1944. do maja 1945. godine, posleratne vlasti u Srbiji su likvidirale najmanje 80.000 ljudi. Većini je presuđeno bez suda i suđenja, bez dokaza i uverljivih svedoka, pa su se pred streljačkim strojem našli i ratni zločinci i nevina deca! I dok EU traži da se ovaj period naše istorije potpuno rasvetli, država kao da za to i ne haje!

Na to, uostalom, upućuju i izjave svedoka koji ovih dana svedoče pred Državnom komisijom za rasvetljavanje činjenica o pogubljenju Draže Mihailovića. Osim tvrdnje da je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini likvidiran i sahranjen u Lisičjem potoku, ponovo je „vaskrsla" davna sumnja da su na istom mestu, pored njega, streljane i pokopane stotine drugih. Prema rečima istoričara Srđana Cvetkovića, saradnika Instituta za savremenu istoriju, na teritoriji bivše Jugoslavije, od septembra 1944. pa sve do polovine 1945. godine, stradalo je od 180 do 200 hiljada ljudi, od čega samo u Srbiji oko 80.000.

- Teško je navesti tačan broj pogubljenih i lokacija na kojima su zakopavani, ali vodimo se jasnom računicom - skoro da nema mesta u Srbiji u kojem nije bilo egzekucija. U selima su streljane grupe od pet do 40 ljudi. Samo je u Vrčinu, recimo, odjednom streljano 40 osoba. U palankama i varošicama ubijano je od nekoliko desetina do stotinu ljudi, a najteže je utvrditi obim egzekucija u većim gradovima. Tamo se broj likvidiranih kreće od 300 do 400, pa čak i do hiljadu ljudi i više! - govori Cvetković.

Cvetković tvrdi da je na području uže Srbije ubijeno tridesetak hiljada ljudi, dok su u Vojvodini u posleratnom periodu najviše stradali Nemci (oko 40.000) i Mađari (oko 6.000). Cvetković podseća i na to da je na Zelengori, u maju 1945. godine, pobijeno oko 9.000 četnika, i da je najmanje još desetak hiljada Srba stradalo tokom povlačenja u Sloveniji.

- Teško je sada stradale razvrstavati po nekom određenom kriterijumu, a to je, po svemu sudeći, i bila namera počinioca. Sa prljavom vodom je izbacivana i čista, pa su se s dokazanim zločincima streljale i potpuno nevine osobe, uz obrazloženje da su „svi isti" - objašnjava on.

Kako će izgledati „američki dvori"

Srbi nisu krivi što temelji nove zgrade američke ambasade u Beogradu još nisu postavljeni iako je četiri hektara zemljišta u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića kupljeno od Vlade Srbije za petnaest miliona dolara još 2007. godine. U virdžinijskom Roslinu (predgrađe Vašingtona), u modernom zdanju Biroa Stejt departmenta za građevinske projekte u inostranstvu, to je za „Politiku" jednoglasno potvrdio tim stručnjaka, arhitekata i funkcionera zaduženih za sigurnost, funkcionalnost, udobnost i ko zna šta sve još svih američkih građevina van SAD.

Džonatan Blajt, Stiv Rozenfeld, koji kao jedan od arhitekata iz ovog odeljenja često putuje u Beograd i ostale svetske prestonice, Patrik Kolins, šef Odseka za arhitektonski dizajn, i još nekoliko njihovih mlađih saradnika upriličili su, na našu molbu, pravi mali okrugli sto da bi odgovorili na sva pitanja iz njihovog domena koja interesuju „Politiku" i srpsku javnost. Na njihovu žalost, izgradnja na ovom ekskluzivnom zemljištu, odmah pored Dvora, počeće, kako računaju, tek za šest meseci, koliko mora da protekne da bi se rešio prigovor jedne firme koja se žalila na ishod javnog konkursa za projekat u Beogradu, na kome je pobedio „Framako internešenel, ink., sa sedištem u Raj Bruku u državi Njujork i sa Stejt departmentom zaključio ugovor za izgradnju novog kompleksa ambasade SAD na Dedinju vredan sto sedamnaest miliona sto hiljada dolara.

A arhitektonski biro nestrpljivo iščekuje rešenje neočekivanog pravnog spora. Kad jednom dovuku bagere i dizalice, Amerikanci će uz pomoć oko pet stotina lokalnih radnika zasukati rukave i udarnički se baciti na ovaj važan posao. I dalje se računa da će se američki kompleks pored Dvora, sa sve okolnim parkovima, parkiralištima, sigurnosnim vratima, zidovima, posebnom kućom za marince, teniskim terenom (ali ne i bazenom), savršeno spojiti sa elitnom lokalnom arhitekturom do kraja 2011. kada će i „Politika" biti gost na svečanom presecanju crvene vrpce.

Nije lako pronaći lokaciju za jednu takvu građevinu koja pre svega mora da zadovoljava sve bezbednosne uslove. Jer otkako je 1983. godine bombardovana američka ambasada u Bejrutu, a zatim 1998. izvršen napad u Dar es Salamu i Najrobiju, prioritetni zadatak Biroa za izgradnju postao je da se osigura bezbednost zaposlenih, ali i suseda, kaže Patrik Kolins. Estetika je zbog toga bila stavljena u drugi plan. Ali, kao i mnoge druge stvari, s novom diplomatijom SAD polako sada menja i arhitektonske kriterijume za svoja predstavništva u inostranstvu. Ambasada u Beogradu biće sigurna, ali i vrlo lepa, uverava nas tim u Rozlinu.

Od retroaktivnog povećanja kamata, građane ubuduće štite Narodna banka Srbije i zaštitnik građana, najavili guverner Jelašić i ombudsman Janković.

Nakon što je veliki broj građana dobio obaveštenje da su im povećane kamate na stambene kredite usled povećanja marži, u javnosti se otvorilo pitanje koliko su klijenti zaštićeni u odnosu na odluke banaka.

Narodna banka Srbije i ombudsman iniciraće zakonska rešenja, kojima će klijente ubuduće zaštititi od izmena uslova tokom otplate kredita koji nisu predviđeni ugovorom.

Ivan Petraš obratio se Radio-televiziji Srbije u ime udruženih građana koji smatraju da im je banka neopravdano povećala kamatu. Petraš kaže da se u ugovorima navodi da je marža banke fiksna, a da su upravo nju povećali. Žalbe su uputili banci.

"Ukoliko ne dobijemo odgovor od njih, žalićemo se NBS. Grupa ljudi koje ja predstavljam ne želi da se ugovori raskinu već da se vrati taj fiksni deo, a ako se to ne dogodi, žalićemo se ministarstvu pa čak i međunarodnim institucijama", rekao je Petraš.

Marže je podiglo osam banaka, a najčešća obrazloženja su izmena uslova na tržištu i poskupljenje novca.

Ne ulazeći u ekonomsku opravdanost povećanja kamata, u udruženju potrošača smatraju da je problem u nedostatku pravne zaštite.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača rekao je da je u postojećem zakonu o potrošačima moguće slobodno tumačenje odredbi ugovora od strane banaka.

Nakon žalbi građana, u Narodnoj banci napominju da će ubuduće dati obavezujuće preporuke bankama koje pokušaju retroaktivno da menjaju uslove.

Guverner Radovan Jelašić smatra da su takvi potezi banaka neopravdani, jer "neke banke nisu dobro procenile svoje poslovne poteze i zaduživale su se kratkoročno, a plasirale zajmove na duži rok".

"Sada je došlo vreme da te obaveze plate, pa su se odlučile da svoje loše odluke pokrivaju povećanjem kamata na već odobrene pozajmice", rekao je Jelašić.

I zaštitnik građana Saša Janković kaže da će zatražiti izmene u zakonu ili novi zakon, koji će omogućiti veću pravnu sigurnost potrošača.

U Bosni i Hercegovini postoji poseban ombudsman za zaštitu potrošača, po čijem nalogu inspekcija proverava poslovanje banaka, i to upravo zbog promene uslova u toku otplate kredita i podizanja kamata.

U Hrvatskoj je na usvajanje po hitnom postupku dat Zakon o potrošačkim kreditima, kojim se od sledeće godine predviđa veća zaštita klijenata od raznih odredbi ugovora o kreditiranju i skrivenih troškova.

Pretežno sunčano i veoma toplo.

Posle podne na jugozapadu, a uveče i u toku noći i u ostalim predelima, naoblačenje mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima i grmljavinom. Jutarnja temperatura od 12 do 20, najviša dnevna od 29 do 34 stepena.