BAŠ NOVO - VESTI

Arhiva za ‘Zanimljivo’ kategoriju

Fotografije iz Gandijevog života i prizora iz Indije, sardžaj su izložbe “Mahatma Gandi - moj život je moja poruka”, otvorene u Leskovcu.

U Kulturnom centru u Leskovcu otvorena je izložba "Mahatma Gandi - moj život je moja poruka".

Predstavljene su crno-bele fotografije iz Gandijevog života, kao i putopisne fotografije iz Indije autora Raše Sekulovića, prenosi sajt Južne vesti.

Gandi je bio glavi politički i duhovni vođa Indije i indijskog pokreta za nezavisnost.

Posle otvaranja izložbe prikazan je crno-beli dokumentarni film "Mahatma - Velika Duša 20. veka" u kome je prikazan Gandijev život od rođenja do smrti.

Takođe je prikazan i igrani film "Uzdizanje Mahatme" u režiji Sijama Benegala, koji prati period Gandijevog života u Južnoj Afrci i događaje koji su bili presudni da on postane borac za slobodu i apostol mira.

Doajen srpskog slikarstva Sava Stojkov predstaviće se sa 20 slika beogradskoj publici. Stojkov je jedan od najpoznatijih slikara srpske naivne umetnosti sa tendencijama fotorealizma.

Samostalna izložba slikara Save Stojkova, na kojoj će biti predstavljeno 20 radova tog umetnika, biće otvorena u kući kralja Petra Prvog u Beogradu.

Na izložbi će biti predstavljeno 20 slika rađenih tehnikom ulje na platnu, velikog formata, a na otvaranju će biti prisutan i umetnik Sava Stojkov.

Autor izložbe je Milan Kličković, a izložbu će otvoriti predsednik opštine Savski venac Tomislav Đorđević.

Sava Stojkov je jedan od najpoznatijih slikara srpske naivne umetnosti sa tendencijama fotorealizma. Pored samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, učestvovao je i na 550 grupnih, a dobitnik je i brojnih nagrada i priznanja.

Najznačajnije nagrade koje je dobio su Velika nagrada bijenala u Milanu 1980. godine i nagrada Prvog bijenala Jugoslovenske naivne umetnosti u Svetozarevu, nagrada za životno delo i Masarikova nagrada u Pragu 1996. godine.

Otvorena izložba fotografija “Srpski pioniri u Americi - pet decenija života Srba u Americi” u Etnografskom muzeju. Fotografije nastale u periodu od 1893. do 1947. godine.

Izložba "Srpski pioniri u Americi - pet decenija života Srba u Americi", koja obuhvata porodične i arhivske fotografije nastale u periodu od 1893. do 1947. godine, otvorena je sinoć u Etnografskom muzeju.

Državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Predrag Tojić izjavio je na otvaranju izložbe da su neki ljudi želeli da odu iz zemlje, da su neki morali, a neki su proterani.

Tojić je rekao da su svi "oni sa sobom poneli veliku tugu i sećanje" i dodao da je tuga izbledela, a da se sećanje izoštrilo, o čemu svedoči i ova postavka.

Autor postavke profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije Andrej Simić.

Prema njegovim rečima, ideja za izložbu, koja je spremljena specijalno za Beograd, potekla je kada je šetao po grobljima zapadne Pensilvanije u Sjedinjenim Američkim Državama gde je primetio koliko je mladih ljudi sahranjeno.

Simić je dodao da su ti doseljenici uprkos mnogim poteškoćama koje su imali, izrazito teškom radu i uslovima života, uspeli da svojim potomcima obezbede bolji život i da kroz ovu postavku njima odaje počast.

Postavku čine fotografije iz muzeja, privatnih arhiva i porodičnih albuma, a prikazuju različite vidove svakodnevnog života ranih doseljenika i njihovih potomaka.

Težak život srpskih doseljenika

Krajem 19. i tokom prvih decenija 20. veka većinu Srba u Americi činilo je seosko stanovništvo doseljeno sa teritorija Austrougarske monarhije i Crne Gore.

Fotografije iz tog ranog perioda naseljavanja "Novog sveta" svedoče o teškom životu srpskih doseljenika, o borbi za opstanak, napornom radu u rudnicima, čeličanama i na izgradnji železnice, ali i o upornosti da stvore bolji život za svoju decu i unuke.

Duh tih prvih doseljenika oseća se i danas, gotovo vek kasnije, a srpska kultura i osobenost neguju se i dalje u Americi.

Izložbu su pripremili Andrej Simić i penzionisani profesor Državnog univerziteta Arizone Marija Budisavljević-Simić u saradnji sa Etnografskim muzejom u Beogradu i Centrom za vizuelnu antropologiju Univerziteta Južne Kalifornije.

Kustos izložbe, koja će trajati do 15. jula, je Vesna Bižić-Omčikus. Nakon Beograda, postavka se vraća u Sjedinjene Američke Države.

Ovogodišnji dobitnik nagrade koja se dodeljuje u čast rođenja Miće Popovića je Želimir Žilnik. Žilnik, poput Miće Popovića, ispituje mnoge aktuelne ideološke tabue i devijacije našeg društva.

Kao sećanje Miću Popovića u galeriji "Haos" dodeljene su nagrade za afirmaciju umetničkog stvaralaštva koja nosi njegovo ime.

Ovogodišnji laureat je reditelj Želimir Žilnik koji je, po oceni Saveta Fonda za nagradu, ceo svoj umetnički rad i život ostao dosledan onome što personifikuje ta ugledna nagrada.

Želimir Žilnik jedan je od naših najznačajnijih reditelja protagonista crnog talasa. Od 1967. godine snimio je više od 50 igranih i dokukmentarnih filmskih ostvarenja, razvija poseban, specifičan vizuelni kodeks i nekonvencionalan narativ, kritički stav.

Intriguju ga savremene teme, najčešće iz života ljudi sa margina društva. Jedno od prvih i najznačajnijih priznanja koje je dobio u Berlinu 1969. godine bio je Zlatni medved.

"Filmski jezik sam, moram da priznam, upotrebljavao vrlo otvoreno, tako da sam imao neke stvari koje su bile ne samo dokumantarne, nego i jednostavne strukture, imao sam neke filmove koji su bili eksperimentalni i filmova koji su smatrani istraživačkim", izjavio je dobitnik nagrade.

Prema Žilnikovim rečima, najsličnija sudbina im je bila sedamdesetih godina kada su i njegovi i filmovi Popovića bili povučeni iz distribucije.

U svom filmskom delu Žilnik skoro pola veka ispituje mnoge aktuelne ideološke tabue. Poput Miće Popovića u svojim radovima iskazuje istine o devijacijama našeg društva.

Zajednički imenitelj oba umetnika mogao bi biti i pobuna protiv opštih, vladajućih političkih prilika. Žilnik, poput Miće Popovića, progovara o drugačijoj funkciji umetnosti u našem društvu. Zalaže se pre svega za slobodu individualnog umetničkog govora.

Ruski “Terem kvartet” iz Sankt Petersburga, koji svira na tradicionalnim ruskim instrumentima, oduševio beogradsku publiku. Kvartet izveo narodne ruske pesme, filmsku muziku, ali i dela Ščedrina, Korsakova i Pjacole.

Ansambl iz Sankt Petersburga "Terem kvartet", širom sveta poznat po sviranju na tradicionalnim ruskim instrumentima, nastupio je u velikoj sali Centra "Sava" povodom Dana Ruske Federacije i oduševio beogradsku publiku.

Okupljene je pre koncerta pozdravio ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin, istakavši da Rusija i Srbija "zajedno grade svoju budućnost i slave svoje praznike, jačajući međusobno prijateljstvo i saradnju u najznačajnijim oblastima".

"Terem kvartet", na čijem repertoaru se nalaze dela klasične muzičke literature, obrade starih ruskih folklornih motiva i savremena muzika različitih žanrova, predstavio se Beograđanima jedinstvenim izvođenjem narodnih ruskih pesama, filmske muzike, ali i dela Rodiona Ščedrina, Nikolaja Rimskog Korsakova, Astora Pjacole na sopran domri, alt domri, bas balalajki i bajan harmonici.

Specijalni gosti na koncertu bili su solista Marijinskog teatra iz Sankt Peterburga sopran Oksana Šilova, solista moskovskog teatra "Nova opera" bas-bariton Roman Demidov, a najveće oduševljenje izazvao je nastup desetogodišnje Anastasije Titove koja je savršeno otpevala "Baladu" Vlada Petjukeviča.

U drugom delu koncerta, dela Nikolaja Budaškina, Korsakova, Pedra Date, Ščedrina, Andreja i Evgenija Petrova "Terem kvartet" je izveo zajedno sa domaćim orkestrom "Kamerata Serbika", a pod dirigentskom upravom Biljane Radovanović.

Beogradska publika je dugim aplauzom i na nogama pozdravila ansambl iz Sankt Petersburga, koji je ih je nagradio miksom nekoliko čuvenih rok i pop pesama, koje je izveo na sebi svojstven način.

Više od pola miliona ljudi posetilo je srpski paviljon na Svetskoj izložbi “EKSPO 2010″ u Šangaju.

Srpski paviljon na Svetskoj izložbi "EKSPO 2010" u Šangaju, posetilo je više od pola miliona ljudi, saopštila je Turistička organizacija Srbije.

Dnevno paviljon Srbije poseti više od 20.000 ljudi, a rekordan broj je zabeležen 3. juna, kada je kroz paviljon prošlo 24.384 posetilaca.

Srpski paviljon je 10. juna primio svog 500.000. posetioca, šestogodišnju Kineskinju Jiabei, koja je sa bakom i dekom posetila izložbu.

Zaposleni su devojčici uručili poklone, a mala Kineskinja se najviše obradovala srpskim opancima.

Svetska izložba "EKSPO 2010" otvorena je 1. maja i trajaće do 31. oktobra, a tokom juna Turistička organizacija Srbije promoviše turističke potencijale naše zemlje.

Očekuje se da tokom šest meseci paviljone "EKSPO 2010" poseti 70 miliona ljudi.

Kina je prvi put domaćin izložbe za koju je potrošila više od 58 milijardi dolara.