BAŠ NOVO - VESTI

Pad vrednosti akcija u Aziji za 6 odsto, nakon sunovrata u Americi, spustio je svetske berze na nivo nezabeležen u poslednjih pet godina. Cena nafte niža od 53 dolara za barel.

Američka Uprava federalnih rezervi Fed, koja obavlja ulogu centralne banke SAD, saopštila je da je vodeća svetska privreda u recesiji, a prema najnovijim prognozama američka privreda će ove godine ostvariti nultu stopu rasta.

Sirova nafta je tokom elektronskog poslovanja na berzi u Njujorku pojeftinila ispod 53 dolara za barel, na najniži iznos u gotovo dve godine.

Investitori su šokirani sunovratom na svetskim berzama hartija od vrednosti, a u cenu nafte već su uračunali očekivani pad tražnje tog energenta.

Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u decembru, na Njujorškoj robnoj berzi pala je za 92 centa, na 52,70 dolara za barel, dok je na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu evropska "brent" nafta istovremeno pojeftinila za isti iznos, na 50,80 dolara za barel.

"Sadašnja dešavanja na berzama akcija odražavaju pesimizam investitora u pogledu budućnosti privrede i onoga što nam se sprema u narednih godinu dana. Nafta će pre ili kasnije pasti na 50 dolara za barel", izjavio je analitičar australijske investicione firme "Komoditi vorants" Tobi Hasal.

Zabrinutost da američki Kongres možda neće odobriti 25 milijardi dolara vredan paket pomoći posrnulim domaćim autokompanijama: "Dženeral motorsu", "Fordu" i "Krajsleru", doprinela je juče padu industrijskog indeksa "Dau Džonsa" za 5,1 odsto na najniži nivo još od marta 2003. godine.

 Kriza zahvatila Veliku Britaniju i Nemačku

Donedavno omiljena razbibriga Britanaca -šoping, potpuno je izašao iz mode zbog ekonomske krize. Rani početak rasprodaja svedoči o očajničkom pokušaju trgovaca da privuku kupce, svesni da ih čeka najgori Božić od velike recesije tridesetih godina prošlog veka.

Većina građana ubeđena je da su za krizu odgovorni bankari iz Sitija (moćnog finansijskog centra Londona), na daleko prepoznatljivi po crnom odelu zastarelog kroja i šeširima (cilindrima) koji kao da su zaostali iz neke druge epohe.

Situacija je loša i u Nemačkoj. Brže nego što su to i najveći pesimisti mogli da predvide, ova zemlja upala je u recesiju.

Međutim, Vlada u Berlinu odoleva pritiscima da se pridruži Americi i još nekim evropskim zemljama, koje su odlučile da krizu prevaziđu stimulisanjem potrošnje.

Angela Merkel i njeni savetnici, polaze od toga da su njihovi sunarodnici oduvek bili skloniji štednji nego potrošnji.

Novac koji bi eventualno dobili od države, umesto da ga potroše, položili bi na bankovne račune.

Oklevanje Berlina može se objasniti i političkim razlozima.

Prema pisanju "Fajnenšl tajms-a", demohrišćani Angele Merkel rešenje krize vide u značajnom smanjenju poreza na prihod, dok socijaldemokrate zagovaraju investicije u infrastrukturu.

Dajte komentar

Morate biti logovani da biste dali komenatar.